ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА
Информатор о раду
Занимљивости
| Академик Радомир Лукић |
 Данас школа носи назив по угледном мештанину и еминентном стручњаку, доктору правних наука и академику. Академик Радомир Лукић рођен је 1914. године у Милошевцу, у скромној земљорадничкој породици Антонијевића. Како је веома рано остао сироче о коме је бринуо деда Лука, и како га је деда у први разред основне школе уписао као Радомира Лукића, а не Антонијевића, будући доктор наука, професор на факултету и академик, наставља до краја живота да се потписује као Радомир Лукић, премда никада своје презиме није званично променио. (Колико је волео и поштовао деду говори и чињеница да је своју докторску дисертацију посветио свом деди Луки. )
На наговор учитеља Антонија Максимовића, деда уписује унука у гимназију у Пожаревцу. 1933. године најпре уписује Технолошки факултет у Београду, међутим, врло брзо се пребацује на права. Дипломирао је на Правном факултету у Београду са просечном оценом десет. Након завршених студија 1937. године, као стипендиста Универзитета у Београду, бива упућен на трогодишње усавршавање у Париз. Већ 1939.године постаје доктор правних наука, одбранивши докторску дисертацију Обавезна снага правне норме – проблем објективног права, на чувеној Сорбони.
За доцента на Правном факултету у Београду бива изабран 1940. године. На истом Факултету у ванредног професора преименован је 1950, а у редовног 1956. године. Године 1961. изабран је за дописног члана САНУ-а, а за редовног 1970.
Академик Радомир Лукић умире 1999. године у Београду остављајући за собом позамашан опус радова који обухватају неколико области: филозофију, теорију, методологију и социологију права.
Заслужан је за обнављање катедри за филозофију и социологију права на Правном факултету у Београду, и један је од утемељивача катедре за социологију на Филозофском факултету у Београду. Написао је први југословенски уџбеник социологије. Сабрана дела Академика Лукића објављена су 1995. године и обухватају 11 томова, тј. 4.600 страница.
Његова велика љубав према књижевности резултирала је бројним песмама и причама. (Према сопственом признању, под псеудонимом је, чак у зрелијим годинама, послао свој рад на конкурс за причу Политике. Поменута прича под насловом Лов штампана је у Политици од 10. маја 1970. године.
На Правном факултету Универзитета у Београду основана је фондација „Радомир Д. Лукић“ из које се додељују стипендије студентима. Правни факултет поседује и амфитеатар који носи академиково име, а од 2000. његово име краси и нашу школу.
|